Фитоценологија

Циљ модула је да се студенти упознају са биљним заједницама и посебно са (најсложенијим копненим) – шумским биогеоценозама. Студенти стичу вештине и знања за израду фитоценолошких снимака, фитоценолошких табела и уче да користе вегетацијске карте.

Катедра: Силвиекологија

Шифра предмета: ОШ13ФЦЕН

Статус предмета: обавезан

Семестар: IV

Фонд часова: 3П+4В уз 4 дана теренске наставе

Број ЕЦТС бодова: 8

Наставник: Др Југослав Брујић, доц.

Сарадник: Др Владимир Ступар, доц.

Условљеност другим предметима: положен испит из Ботанике II, Дендрологије и Педологије
Исходи учења (стечена знања):

Овладавање основним појмовима у синморфологији, синекологији, синдинамици, синхронологији, синхорологији и синтаксономији шумских фитоценоза.

Садржај предмета:
Увод, историјат, подјела, значај, фитоценолошки системи и школе. Изглед, грађа и флористички састав фитоценоза; метод проучавања биљних заједница. Ареали фитоценоза, вегетацијски профили и вегетацијске карте, подела карата према размери и према садржају. Фактори формирања фитоценоза (клима, рељеф. геолошка подлога и земљиште, антропогени фактори, биоценотички односи). Синузије. Сукцесије, синдинамске јединице, појам климакса. Зонирање и преглед шумске вегетације планете Земље, Европе, Балкана и РС. Разреди: Quercetea ilicis, Quercetea pubescentis, Querco-Fagetea, Quercetea roboris, Populetea albae, Salicetea purpureae, Alnetea glutinosae, Erico-Pinetea, Vaccinio-Piceetea, Betulo-Adenostyletea. Карактеристичне врсте разреда. Синтаксономске јединице. Класификације вегетације. Фитоценолошки снимак. Животни облици биљака. Вегетацијски профил. Еколошке класификације биљака. Геоботаничка подјела планете, Европе и Балкана. Еколошки индекси биљака. Фитоценолошка табела. Биоспектар, геоспектар и ценоспектар састојине. Екоиндекси састојине. Синоптичке табеле. Вегетацијске базе и софтвери за манипулацију, обраду и анализу снимака (Juice, Turboveg). Теренска настава: Шумске фитоценозе долинског и колинског појаса; на силикатним; на карбонатним супстратима; шумске фитоценозе на офиолитима.
Методе наставе и савладавања градива:
Предавања, вјежбе, теренска настава, израда дневника теренске наставе (10 фитоценолошких снимака), израда хербара (100 недрвенастих врста биљака / лишајева), израда програма задатака (семинарски рад). Уколико га студент није добро урадио, или није задовољан својим радом, полаже колоквиј, комплементаран урађеном програму.
Литература:
Stefanović V. (1986): Fitocenologija. Svjetlost-Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Sarajevo.
Tomić Z. (2004): Šumarska fitocenologija. Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Stefanović V. i sar. (1983): Ekološko-vegetacijska Rejonizacija BiH. Posebna izdanja 17, Šumarski fakultet Sarajevo.
Облици провјере знања и оцјењивање:

Активности у току наставе (10 бодова); Израда и одбрана хербаријума (5 бодова); Семинарски рад / Колоквијум (35 бодова); Завршни испит (50 бодова).

Остале напомене за предмет:

Обавезно присзство теренској настави.

Podijeli / Share

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Резултати испита Фитоценологија

No Documents available

Наставни материјали Фитоценологија

Корисно на интернету Фитоценологија