Све ближе светској АКАДЕМСКОЈ ЕЛИТИ: За научнике из Српске ОТИМАЈУ СЕ институти од Јапана до Норвешке - Докторант Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци

Новца за истраживања немају, док се за њега сами не изборе, али су марљиви, креативни и посвећени знању, па постижу резултате који им отварају врата лабораторија широм света.
Младе научнике истраживаче из РС ретко ћете видети на насловним странама и у ТВ дневницима, мада раде невероватне ствари: загађиваче претварају у пречистаче, из отпадних вода издвајају компоненте које лече тумор, чувају шуме од климатских промена, креирају иновације у области нано технологије, електронике, хемије... Говоре по неколико страних језика, јер је то, кажу, за њих „алат, без којег нема заната“.


Др Сузана Готовац Атлагић, са студијског програма за хемију на бањалучком Природно математичком факултету, једна је од пионирки и лидерица овог малог, али одабраног друштва. Након студија на Технолошком факултету у Бањалуци, уз енглески је савладала је француски и јапански језик и образовање је наставила у Швајцарској и Јапану, где је докторирала у области нанотехнологија. Иако је имала прилику за то, није остала у Јапану. Вратила се кући и „довела“ Јапан у РС. Универзитет у Бањалуци и Шишну универзитет из Нагана већ годинама сарађују у научним пројектима и размени студента.

- Отпадне воде и муљ су у фокусу мојих истраживања, још од времена кад сам радила у Институту за заштиту здравља РС и успоставила сарадњу са 162 индустријска предузећа у РС – каже Сузана; Тако је и у руднику Омарска , као истраживачица ПМФ-а, открила да честице из отпадних вода након испирања руде могу помоћи у дијагностици и лечењу тумора.

Уз менторство Сузане Готовац Атлагић и уз подршку младе шефице одсека др Милице Балабан, завидну научну каријеру гради још једна малда хемичарка са бањалучког ПМФ-а. Др Маја Станисављевић пажњу јавности привукла је недавно, када је на Светском економском форуму у Санкт Петерсбургу добила престижну UNESCO/ IUPAC награду за „зелену хемију“. У слободном преводу на свакодневни језик, њен рад је усмерен на то да се отпадни муљ из рудника искористи за пречишћавање фармацеутски загађене воде.

Награда

Награда подразумева фонд од 30.000 америчких долара за истраживање и излагање резултата на међународним конференцијама, те стипендију за двомесечни боравак на Источнофинском Универзитету у Лабораторији за хемију воде. Управо ова награда јој је омогућила годину дана несметаног научног рада, за који иначе не би имала услова.

И други бањалучки факултети имају младе истраживаче, који су радом и упорношћу себи отворили врата европских научних кругова и спремни су за борбу са конкуренцијом.

Мр Бранислав Цвјетковић, докторант на Шумарском факултету, бави се истраживањем у области шумског семенарства и пошумљавања. Боравио је на студијским путовањима у САД, а део докторског истраживања провео је у Немачкој, у Баварском институту за шумско семенарство, најпрестижнијој научне установе овог типа у Немачкој.

- Они имају опрему и услове о каквим ми можемо само да сањамо, али увек су вољни да нам то уступе бесплатно, кроз пројекте – каже Бранислав.

Бави се и испитивањем утицаја климатских промена на шуме, па је тако, уз помоћ колега из Француске, установио да је бањалучка буква из Слатине, најотпорнија буква у целој Европи.

Бранислав се залаже за развој плантажног шумарства, како би се произвело дрво за огрев и истиче да у Добоју већ постоји једна огледна плантаже берзорастеће тополе која се жање сваке три године.

Каже да је и у РС могуће бавити се науком, без обзира на ограничене могућност, али само уз много труда и посвећености.

-Истраживач мора стално напредовати и држати „прикључак“ са светом; јер смо ми сувише мали за озбиљне пројекте - каже Бранислав, који је уз докторат, управо заузет и учењем немачког, јер уз енглески, каже, сваки истраживач треба да зна још најмање два страна језика.

Докторат у Јапану, троје деце у Бањалуци

То што је мајка три девојчице, у доби од једне до десет година, за др Сузану Горова Атлагић није сметња у каријери. Напротив, њена деца је, каже, подстичу и даје јој додатну енергију.

- Управо у трећој трудноћи сам радила на припреми три међународна пројекта и сви су прихваћени. Из сваког од тих пројеката ћемо набавити по један важан уређај који нам треба да даље унапређујемо поступке синтеза наночестица из отпадног муља – каже Сузана. Уз све то, као волонтерка, активна је на промоцији пријатељских веза са Јапаном, земљом у којој је докторирала.

Беспарица и конкуренција

Наши научници се фантастично сналазе, упркос берспaрици. Предност је што је научни свет данас отворен и можете да се пријавите на било који конкурс без обзира на то из које земље долазите, али је конкуренција је огромна, каже др Маја Станисављевић, млада научница светског гласа, која је, након студија на бањалучком Технолошком факултету, докторирала на Мендел универзитету у Чешкој.

Маја говори, енглески, чешки и француски језик.

Велетић: Усамљени пионири науке

Др Младен Велетић (29), најмлађи доктор наука у историји бањалучког Електротехничког факултета, упоредо је докторирао у Бањалуци и на Универзитету Трондхајм у Норвешкој.

У својој докторској тези, коју је на оба универзитета спремао четири године, спојио је медицину и електротехнику. Кроз пројекат NORBAS у којем су учествовале Норвешка, Србија и БиХ, омогућено му је да годину дана посвети искључиво истраживању, без обавеза у настави, што је у РС ретка привилегија. Још није одлучио да ли ће остати у РС, или ће каријеру наставити у Норвешкој.

- Због породице бих радо остао, али услови за рад и напредовање у Норвешкој су јако привлачни – каже Младен и додаје да се не ради само о новцу. У Норвешкој се, каже, много више људи и тимова бави истраживањима, док је у РС сваки научник усамљени пионир.

 

Садржај овог чланка копиран је са портала Блица, а оригинал се налази на линку.

Podijeli / Share

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

glasnik banner

savez banner